Sest je ujutru i stigli smo u KHAO SAN ROAD (KSR) u Bangkoku… Neobicno vreme za pogled na ulicu koja je centar burnog nocnog zivota, moglo bi se reci, ljudi na marginama. Bas sam htela da u tom delu grada nadjemo hostel, da bi Nesko doziveo malo i tu “raskalasnu” atmosferu. Posle napornog puta prvo smo morali da odspavamo nekoliko sati, pa tek onda u razgledanje. Zbog Thai nove godine sve je okiceno nekim zastavicama, ogromne reklame na sve strane, uvece sarena svetla, preglasna muzika… na ulici more ljudi istetoviranih, celavih, kojekuda izbusenih, sa dredovima, pletenicama, i u hipi fazonu, a da ne pricamo kakvih sve opredelenja. Na svakom uglu nude najraznije masaze, prevoz tuk-tukom, ili da ti na licu mesta zbrckaju neku frizuru… Na standovima se prodaju phad thai nudle, sveze cedjeni sokovi i tajlandski sarenis od gardarobe… Kasnije uvece, oko ponoci, skoro svi sa flasama u rukama, i dalje nudlama u ustima, teturaju se unaokolo… vise nema veze dal si LADY BOY ili LADY GIRL… zurka traje do zore. I tako svaki dan!
Nasli smo pristojnu sobu sa ventilatorom za samo 300 bahta, sto je oko 9USD, i bili smo prilicno zadovoljni. Sve nam je bilo na dohvat ruke. Prvi dan smo obisli neke pagode i Budinu statuu. Nacudismo se cudom kad nam je jedan ekstremno ljubazan gospodin lokalac, kaze ucitelj, prisao i na mapi ucrtao gde sve mozemo da idemo specijalnim tuk-tukom sa zutom zastavicom, skoro za dzabaka – casti tajlandska vlada, jer je taj dan praznik, bas imamo srece, poslednji dan. I kako zgodno, bas u tom trenu, pojavi se goreopisani tuk-tukista, sprovede nas kroz tih 4-5 mesta i doveze do krojacke radnje. Iako smo bili ocigledno nezainteresovani, ovi krojaci nas spopadose bas kao da smo nesto uveliko narucili… jedva se izvukosmo da nista ne kupismo. A ono zapravo, to im je fora da krojaci “sponzorisu” vozace da bi im dovlacili musterije, zive ili mrtve… e zato je voznja bila za DZ. Ajde i mi prodjosmo kroz tu masinu!
Od svih tih spomenika, najinteresantniji je bio Golden Mountain, zlatna pagoda na vrhu brdasca, odakle se vidi citav grad. Monaha na sve strane, ljudi koji se mole… a naisli smo i na par sahrana.
Vec neko vreme u Bangkoku su demonstracije i neredi, i pre samo nekoliko dana poginulo je dvadesetak ljudi, crvenokosuljasa, opozicije… pa smo bas slucajno nabasali na jednog koji nam objasnjava da nece tog svog prijatelja bas da kremiraju, vec cekaju da se utvrdi kako je tacno ubijen. On bi se jos raspricao o politickoj situaciji, ali Nesko i ja zbrisasmo glavom bez obzira…
U povratku sa Zlatne planine, prvi brodic koji je naisao bio je nas, pa do poslednje stanice. Bangkok ima veliku mrezu kanala, pa im ti brodici sluze kao jedan od vidova gradskog prevoza. Stigli smo u totalno drugaciji deo grada, nesto kao CBD, gde su ogromni trzni centri, hoteli, avenije, ali i demonstracije. Nama vec poznat prizor… pistaljke, parole, glasna muzika, razglasi, euforicna masa… brzo se smracilo pa smo se tuk-tukom vratili u nas reon.
I opet nas je odrao tuk-tukista! Uopste ne mozemo da procenimo koliko kosta prevoz, koliko da mu ponudimo, pa od sada jedino preostaje da mu bezobrazno das neku najmanju mogucu cifru. Ovde bukvalno svi i na svakom cosku, pokusavaju da te oderu, neverovatno, a kada neces da kupis kod njih onda se jos i ljute. Nesko je zakljucio: “Ovi Tajlandjani i nisu bas toliko ljubazni i nasmijani, kao sto se prica!”
Sledeci dan smo otisli gradskim busom da konacno vidimo plutajucu pijacu – TALING CHAN. Slucajno smo bas stigli na organizovanu turu camcem od 3 sata obilaska nekoliko marketa. Usput smo cak i stali kod jednog hrama gde je izlozeno telo nekog mumificiranog monaha, zatim smo citavim hlebom hranili brdo ogromnih ribetina u reci, i na tim pijacama probali neke lokalne gricke kao sto su grilovana bananu i kokos – njam njam.
Inace, KSR se nalazi u starom gradu RATTANOKOSIN – “sediste smaragdnog Bude”, i u njemu se nalaze najlepsi spomenici Bangkoka, kao i Velika kraljevska palata. Kada smo krenuli da je posetimo, debela zena na ulazu je rekla da posto Nesko “nije seksi obucen” moze da udje, ali da sam ja sa svojom majicom na bretele i bermudama (na 35゜) vrlo seksi i da je takvima zabranjen ulaz. Naravno, postoji i mesto gde mozes da iznajmis dugacku garderobu, a kako smo nesto bili umorni od vrucine, nismo ni usli unutra. Ostavljamo za neki drugi put, posto se ovde definitivno vracamo :)
Taksijem, pa motorima taksistima, zbog neverovatne guzve prvog radnog dana nove godine, isli smo u potragu za indijskom ambasadom. Predali smo zahtev za vizu… pa pravac na more isti dan,taman ce biti gotova kad se vratimo. Uzeli smo vozne karte, spavace sa ventilatorom, jer klima nam nesto ne pase u poslednje vreme. Joj, kuku majko mila… to je jedino sto ti prvo padne na pamet kad udjes u OVAJ voz. Prvo, ne mogavsi uopste da nadjemo gornja lezista, jer su spakovana gore i zakljucana kao neke fioke, i sami u neverici smo ubedjivali konduktera da je nemoguce da je ovo nas vagon ili da su nam sigurno podvalili karte. Jer jedini utisak koji imas u tom trenutku je da nesto mora da debelo nije u redu i da nisi na pravom mestu… kad ono bas jesi!!! Svaki sledeci stranac koji je usao u nas vagon imao je istu zabezeknutu facu uzasa. Kad je doslo vreme za spavanje, cika kondukter je dosao i uredno otpakovao i namestio svaki krevet. Ispali smo glupi. Ubrzo smo morali da se naviknemo na stanje stvari… i jos zakljucili da ipak nije bilo toliko “strasno” i da cemo preziveti ako ponovimo i u povratku.
Sve vreme sam se neckala… posebno za mene ovakvu u KSR ima toliko izazova… dobro de, tetovaze ne jos, ili bar ne ovde, ali pletenice… hmm, jos uvek se lomim, imam jos jednu sansu u povratku. Hteli smo da izadjemo uvece na mesto gde su “oni” barovi gde imaju lady boy show, ali na zalost zbog N.G.. vecina je bila zatvorena. Pa posto su nam vec na svakom koraku nudili “ping pong show”, nismo mogli da odbijemo, te smo se nasli u malom, zagusljivom, mracnom baru kao iz filmova, gde se moze videti siroki spektar umesnosti tajlandskih cura. Stvarno zanimljivo!!
Sve u svemu, Bangkok je jedan poseban grad…gde Nesko nikako ne bi mogao da zivi, a ja …ja bih volela bar da isprobam sve frizure, masaze, prodjem sve zurke, kupim sav moguci divan sarenis i nakit…tako da bih ja verovatno mogla tu da (pre)zivim…,a i more je blizu... i to kakvo moooooooreeee!!!!
Dragana
Koh Samui, Phangan, Tao, veliko, srednje, malo… i posto ne znadosmo dje tacno, izabrasmo sredinu! Nesto slicno bjese i sa smjestajem, otprilike da imamo dje prespavati za pocetak. Dobro smo i uradili, jer nijesmo zatekli more, samo veeliki plicak pun korala i ko zna cega… bazen malo veci od kade! Konacno smo natjerani, tj. ja, da iznajmimo motor. I za prvi dan i previse voznje po krivinama, propalim putevima i nevjerovatnim nagibima, cak i do 20% - toga nema cak ni u CG! Bilo je znimljivo i uzbudljivo, jurili smo 30km/h! Sledeci dan reli po drugoj strani ostrva… i konacno plaza za nas. Ima korala, odlicna za snorkeling, al brate ima i vode! Kroz koralni greben prolaz do raja za plivanje! Voda cista, providna i slana, konacno pravo more! Dok smo skuzili prilaze i prolaze, kamencice i koralcice, posteno smo iznabadali i iznarezali stopala, a bogami i dlanove!
Uglavnom boravak smo produzivali 2 puta po nekoliko dana i umjesto 5, ostadosmo citavih 12 dana! Nikad se vise nismo naplivali i “nasnorklovali” i nikad bolje lignje jeli, naravno tu je i masaza na plazi… kao produzili smo zbog priprema za Nepal, a ne zbog svega toga, cak smo odustali i od preseljenja na Samuie!
Ali jesmo se pripremali za trekking, stvarno, preboljeli i upale misica… Nekolike dugacke i vrlo naporne setnje do zabacenih plaza i lokalnih vrhova, preko brda, kroz dzunglu, 5 do 7 sati… jedan dan citavih 20km! Usiljeno plivanje i trcanje po plazi, poneki sklek i razbijanje od zdrave hrane posle svega toga! Sam dolazak do odsjecene od svijeta BOTLE plaze i ispenjavanje na vrh i provodjenje nekog vremena tamo bilo je fantasticno. Prava plaza sa kao krec bijelim pijeskom bez ikakvih koralnih primjesa, divna voda… ili pogled sa vrha na citavo ostrvo bile su nagrade za ulozeni trud!
Montenegro je postao poznat tajlandjanima od kako je njihov ministar il premijer bivsi g. Taksim dobio politicki azil i drzavljanstvo u CG.. Jedni su mi se silno zahvaljivali i cestitali sto smo primili tako dobrog i divnog covjeka u nase jato, drugi su govorili da se pazimo jer je lopuza i vrlo opasan… Demonstracije u Bangkoku su upravo zbog njega, “crvene kosulje”, koje su se zbog zestoke policije premaskirali u razne druge boje, ga podrzavaju tj. on njih placa da prave nerede. To su obicno sjevernjaci, siromasniji dio naroda koje je lakse kupiti… Juznjaci ga ne vole… Kome vjerovati – pojma nemamo! Na plazi, ljudi u kosuljama i odijelima, uprava za energetiku, njih dvadesetak, dosli na seminar… Kad su culi odakle sam i da smo kolege, sjatili su se oko mene i ispitivanje je pocelo – obostrano! Dje smo, koliki smo… a niko ne odgovara dal voli il ne voli gore pomenutu personu – “tajna” otvori dusu jedna gospodja, sapce mi pola grupe je za, pola protiv! Svudje iste muke sa politikom, mislim se! Kada nam se Dragana pridruzila nastalo je opste veselje – blicevi sijevaju sa svake strane! Stoje iza nas, sjedaju pored nas, mijenjaju se i oni i aparati… mi se smjeskamo, a okolni stranci u cudu, nista im nije jasno!
Na ovoj divnoj plazi prvi put nam je neko nesto ukrao. Podmetac od par dolara izvucen ispod marame i kese sa mnogo vrednijim stvarcicama – hvala neznanom junaku na izboru!
Ovo nase divljacno ostrvce je cuvenije po zurkama, no po plazama, Full, Half, Black, Shiva Moon party! Mi smo stigli na pola, a zbog loseg vremena i umora preskocili Fullmoon zurku. I ova jedna polovina bila nam je dosta da se uputimo u ta desavanja. Tajlandske “narodne igre” sa vatrenim lancima, stapovima cunovima mnogo stranaca, uglavnom omladina na raznim stvarima, razni likovi raznih seksualnih opredeljenja, fluroscentne boje i slike po tijelu i naravno zesci tehno! Neki piju samo red bull da bi se sa pricuvali za predzoru i onda tada roknuli jer je u to doba najbolje… mogu zamisliti! Mi smo uzivali do 2 i polako motorcicem, uz pivske boce sa svijecama uz put kao putokaz za izlaz iz dzungle, na spavs!
Na zalost, posle divnih 12 dana istim putem nazad u Bangkok po idijsku vizu! Stigosmo rano, tek svanulo, imamo par stvari na spisku… stici cemo sve! I zamalo nam se ne zatvori ambasada, zamalo zakasnismo da podignemo pasos tj. odletimo za Nepal. Odspavasmo, poslasmo suvenire i stvari “kuci”, tamo-ovamo, masaza i spic, taksi ni makac, demonstracije… uhvatila nas prpa, mrzimo sami sebe, obicno je bar jedno pametno, ovaj put smo oboje zakazali… nikad vise u zadnji cas – obecavamo! Razdvojismo se, ja motorom, zence taksijem pa ko prije stigne! Naravno, ludi motorista se provlacio kroz iglene usi i misije rupe i preko kozjih staza stigao do happy end-a, a mi do pasosa, vize i aviona za Nepal!
Vizu smo “proslavili” novom frizurom, naravno ne mojom! Posle mnogo razmisljanja, konsultacija i vijecanja pale su “afro” pletenice! Posle dva debela sata, utrnulog dupete i stotinu znatizeljnih prolaznika, troje ljudi je uspjelo da uplete 92 sitne pletenice. Mada mi je zence vec lijepo sa ovom frizurom jos je ljepse! Ispalo je mnogo bolje nego sto smo ocekivali!
Voznja do aerodroma omogucila nam je da se uvjerimo da je Tajland podosta ispred komsiluka. Vrlo dobro razvijena saobracajna infrastruktura, nekako sve cisto i uredno, a sam aerodrom jedan od ljepsih koje smo do sada vidjeli!
Pogled iz aviona fantastican, nijedan grad nije izgledao tako ogromno i divno, sa puno rijeka isprepletanih kao zmije! Oboje odusevljeni, koliko god mi se grad sa zemlje u pocetku nije svidio, zadnji dan i sa nebesa mnogo jeste, a vidjeli smo samo dio – Tajlande vidimo se opet!
NesKo
