Jos malo pa logorasi...

Photos: LA PAZ

dragana_i_nesko — Thu, 16 Sep 2010 18:54:00 GMT

Photos: PUNO & LAKE TITICACA

dragana_i_nesko — Tue, 14 Sep 2010 02:41:00 GMT

Photos: MACHU PICCHU

dragana_i_nesko — Sun, 12 Sep 2010 02:17:00 GMT

Photos: CUZCO

dragana_i_nesko — Fri, 10 Sep 2010 21:10:00 GMT

Photos: LIMA

dragana_i_nesko — Tue, 7 Sep 2010 20:21:00 GMT

Photos: MEXICO CITY , TEOTIHUACAN

dragana_i_nesko — Wed, 1 Sep 2010 22:36:00 GMT

Photos: CANCUN CARIBE , CHICHEN ITZA

dragana_i_nesko — Fri, 27 Aug 2010 22:00:00 GMT

Photos: VIVA LAS VEGAS !!!

dragana_i_nesko — Thu, 26 Aug 2010 02:24:00 GMT

Photos: LA , HOLLYWOOD

dragana_i_nesko — Mon, 23 Aug 2010 02:09:00 GMT

Photos: SAN FRANCISCO

dragana_i_nesko — Fri, 20 Aug 2010 01:54:00 GMT

Photos: WASHINGTON

dragana_i_nesko — Sun, 15 Aug 2010 05:07:00 GMT

Photos: NEW YORK

dragana_i_nesko — Tue, 10 Aug 2010 08:39:00 GMT

Photos: POLAND- KRAKOW & AUSCHWITZ

dragana_i_nesko — Mon, 9 Aug 2010 01:45:00 GMT

Photos: GERMANY - BERLIN

dragana_i_nesko — Sun, 8 Aug 2010 12:03:00 GMT

Photos: CZECH REPUBLIC - PRAGUE

dragana_i_nesko — Thu, 5 Aug 2010 12:47:00 GMT

Photos: SLOVAKIA - BRATISLAVA

dragana_i_nesko — Tue, 3 Aug 2010 12:51:00 GMT

Slovacka BratisLOVE

dragana_i_nesko — Mon, 2 Aug 2010 23:20:00 GMT

Kad smo se vec izbecili za 48h onda nece biti problema ni sa Bratislavom za 24h, kontamo...

Sto na umu to na drumu, sto bi rekli i za manje od 3 sata preselismo se iz beckog satora u bratislavsku spavaonicu za sestoro. Po prvi put na putu dijelimo i sobu sa nekim, jedan dan tj. jedna noc nece biti strasno. A hostel, tj. A1 Hostel je obican stan, u dnevnoj na dvosjedu dvoje vec spavaju cvrsto se drzeci, ostali tihi da ih ne remete, treba se za noc odmoriti. Recepcija, sto u cosku sa par svesaka i starijim gospodinom, vjerovatno vlasnikom, koji jedva doceka da se prijavimo pa da on polako kuci ide, frizider – radi na postenje, uzmes upises se platis kad krenes, uska terasa sa jos uzom klupom i nasa sobica. Taman za 6 kreveta i dovoljno mjesta za ne raspakovati se, najbolje izbunariti potrepstinu i ostaviti ranac kakvog ga doneses, pa se raspakovati nekad na nekom sledecem zastanku...

Pozoriste u kuci tj. u stanu sa internacionalnom glumackom postavom. Svi su u nekom grcu: sta obuci, gdje zapravo otici, kakvu frizuru namjestiti... svi se ozbilno pripremaju za vecerasnje izvodjenje pod radnim naslovom Noc u Bratislavi. Nadje se tu i Slovenac, neki bas fin decko, tj glumac, naravno elektro izinjer. Iz, jeli svima poznatih nam razloga, bas sa njime odlucismo da protumaramo okolisom.

Tiho i mirno, razdragani omladinci, kad ih sretnemo. Ponoc jos nije na dnevnom redu, a grad kao da uveliko spava. Do duse utorak. Osluskujemo i pratimo tragove muzike ne bili se domogli neusnulog dijela populacije. Na jednom mjestu disko i “fensi” ljudi, na drugom rok i “pivnica fazon”, svugdje se uklopismo dobro, lokalno pivo olaksa adaptaciju. Idemo dalje da okusamo i trecu srecu... Iz mraka, ispod mosta izvlaceci se, neke spodobe, umjesto za pljugu il kesu sa ljepilom, nas pitaju za “going out”! laknu nam kad prepoznasmo “cimere”, te zajedno nastavismo. Ciktavi zenski glasovi sa zurke, reklo bi se, na sedmom spratu razdvojise nas opet. Ocajni, cimeri (citaj: ocajni cimeri) rijesise da okusaju srecu padobranaca. Nismo ih vise sreli. Mozda im se padobran nije otvorio... ili jeste bas!?

Rodjo Slovenac je poranio i zaputio se ka sjeveru, a mi posle pastete i zdenke, na uskoj terasi i jos uzoj klupi, polako krenusmo u dnevnu setnju. Kao i uvijek, Dragana je imala plan, dvorac prvo, onda stari grad, a sve ostalo sto se stigne puna saka brade i pride brkovi. Sve to polako pjeske...

Dan suncan, ne previse, nebo prosarano ponekim oblackom... Ulice poplocane, siroke, ciste, tramvajske sine u istom nivou, ne mozes zapeti, prosto nevjerovatno.

Radni ljudi, poprilicno ne-namrsteni, ukusno “sredjeni” i izlaze po dorucak ili vec prave kafe pauzu u komsijskom kafeu. Pitamo se dali je ovako u ostalim djelovima grada il samo ovjdje na brdu...

A na brdu bijeli se nesto!

Al’ je snijeg, al’ su labudovi?

Da je snijeg vec bi okopnio,

Labudovi vec bi poleceli.

Nit’ je snijeg, nit’ su labudovi,

Neg’ dvori kralja Svatopluka!

Svojom stamenitoscu, jednostavna glomazna kocka sa 4 kule dominira predjelom. Isprsio se i gleda na Dunav, na stari grad, na novi most, na nas sitne bube u travi. Zdanje spolja, unutra nijesmo mogli il nijesmo htjeli da placamo, ne sjecam se i okruzenje je u fantasticnom stanju. Cistoca i bjelina fasade jos vise ga isticu. Park koji ga okruzuje upotpunjuje dozivljaj i ujedno podstice na razmisljanje zasto se nismo tako dobro osjecali pred svjedocima nase bogate istorije. Dal zbog trosnih fasada, dal zbog odrpaninh parkova, dal zbog siromasne sadasnjost...

No, pentrajusci se po parapetima i mi smo uzivali u pogledu. Stari grad sa svojim zgradama, njihovim poprilicno ujednacenim krovovima podsjecao je na neki prostrt cilim, izbusen mnogobrojnim siljcima krovova katedrala i sa krivudavo odrezanim krajevima makazama Dunava.

Uske krivudave ulicice, umanjene za mnogobrojne restoranske terase i baste, vrve od ljudi. Guzva, smijeh, “ukusni” mirisi na sve strane...

Stare zgrade sa svjeze njegovanom kozom i sa reljefom i obicno bijelom bojom istaknutom drvenim duguljastim prozorima djeluju moderno i veselo. Trgovi, zivahne fontane, umjetnicke galerije i standovi, nenaporni umjetnici-proadvci, zabavljaci sve je ukomponovano da gosta ucini zadovoljnim.

Ne znamo da li je sve ovo samo nas prvi utisak, ili zbog prelijepog dana i ili sto podjeca pomalo i na nase i ili zbog poredjenja sa gradicima Azije, Indije, Afrike... ili je stvarno tako!?

O simpaticnoj metalnoj gospodi, cistacu, vitezu, paparacu... ce Dragana, a ja cu samo kratko o obicnim gospodjama i gospodjicama od krvi imesa. Zgodne i plavkaste, najljepse u ovih prvih petnaestak zemalja odlicno nadopunjavaju Bratislove-ski mozaik.

Na kraju i Bratislave i price dodje rucak i on je bio odlican, al eto da ne bude sve naj naj pobrinuo se nadrndani konobar koji zasluzeno nije dobio napojnicu.

Ipak necu da zavrsim sa ovakvim konobarom!

24-rocasovan karta za gradski prevoz, otkucana predhodno vece, jos uvijek nam je vazila, puni utisaka i natovareni standardnim tovarom iskoristismo je jos jednom, ka stanici za Prag!

NesKo

Od “Autobusove stanice” pa do hostela nismo bili sigurni koliko se razumemo sa Slovacima…pa posto je cudnom cikici u stanu-hostelu engleski bio prilicno los, on je uporno pricao na slovackom, a mi na srpskom…pa smo shvatili da ima tu dosta slicnosti. Odmah nam je uvalio slabo odstampanu mapu na A4 papiru I zaokruzio sve barove I klubove koje obavezno jos to vece treba da obidjemo…Mi smo bili malo zbunjeni ali kako nas je povukla ekipa, tamosnji gosti I nase kolege putnici, odmah smo se spremili za grad.

Ono sto je karakteristicno za Bratislavu je Stari grad koji je prepun kafica I restorana. Imali smo srece…taj jedan jedini dan i bas se potrefilo prelepo vreme. Sigurna sam da smo videli grad u najboljem mogucem svetlu. Odmah ujutru smo otisli peske do brda na kome se nalazi Bratislavsky hrad- dvorac I ujedno sa njegovih zidina I pogled na ceo grad. Sam dvorac je bio pod rekonstrukcijom, pa smo uglavnom uzivali u pogledu. Odatle najbolje moze da se vidi I Novy most koji je izgradjen ’70-tih godina I izgleda kao svemirski brod nad Dunavom. Zapravo od 1993. kada je postala ponovo prestonica I pogotovu od 2004. kada je usla u EU, mnogo se ulaze u obnavljanje grada I modernizaciju. Samo se nadam da ce sacuvati Stari grad kakav jeste jer je upravo on sustina.

Zatim smo se polako spustili u sam centar…poceli smo da se gubimo u lavirintu uskih ulicica sa prelepim zgradama srednjovekovne arhitekture. Meni je glavni cilj bio da pronadjemo I slikamo sve bronzane ljudske statue u prirodnoj velicini koje su razbacane svuda po gradu. Najpoznatija je “CUMIL”(The Watcher) …bronzana figura coveka koji viri iz sahte I posmatra prolaznike. Negde smo procitali da je par puta izgubio I glavu od strane smotanih vozaca… Meni je bio interesantan I “Schoener Naci”(Beautifu Ignaz) koji digavsi svoj sesir I sirokim osmehom pozdravlja sve redom…onda moj omiljeni “Paparazzi” koji iza coska zgrade slika ljude…Odlicno su I verno napravljeni.

Oboje smo bili lepo raspolozeni pa smo ceo dan uzivali setajuci se I gledajuci lepe ljude…umetnike, svirce, slikare, ulicne izvodjace, fontane, skulpture, galerijice…dobila sam buket mimoza od dragog …cak smo imali I romantican rucak uz KOFOLU, slovacku verziju koka kole.

BratisLOVE je svakako ostavila jedan pozitivan I topao utisak… i jedan dan je bio sasvim dovoljan da je lepo dozivimo. Volela bih da mozemo uvek da priustimo ovakav jednodnevni izlet za osvezavanje duse.

Dragana

Photos: AUSTRIA - VIENNA

dragana_i_nesko — Mon, 2 Aug 2010 10:15:00 GMT

BEC ZA 48 SATI

dragana_i_nesko — Sun, 1 Aug 2010 16:27:00 GMT

Prvi put da i srpska privreda ima koristi od naseg putovanja, do Beca smo doputovali nekim nasim busom. Skroman doprinos postepenom ali sigurnom izlasku iz nicim izazvane te neke tamo belosvjetske ekonomske krize... Ova Evropa ima neke teske zakone, nije to za nas, covjek ne moze ni dvije bocice sljive ili steku cigara tamo da unese, da se sjeca otadzbine, no mora da moli saputnike da mu pomognu i razdijele tu njegovu crkavicu. No dobro, bar se upoznas i popricas malo s ljudima, dobijes 2 paklice poigras se snjima do preko „grane“, onda ih vratis i dobijes osmjeh i ljubazan poziv da se javis kad te put nanese tu i tu, i to obavezno.

Raspricah se, uvod ce mi biti duzi od razrade i zakljucka. Koliko para toliko i muzike. Karta iz Krakova za New York diktira sve, Austriji tj. Becu je dodijeljeno citavih 2 dana. Malo li je to na gorepomenutu krizu? Dok smo se izvlacili sa stanice imali smo utisak kao da smo kuci, malo malo pa jugovici raznih boja... U metro stanici, nema guzve, nema ni sluzbenika, samo masina „zuji“ nesto na svapskom. Prebaci to na Engleski, kazem al cvrc – nema. nismo u Londonu. Srecom, odje kad ne znas njemacki ti samo opsujes na srpskom i covjek iza tebe fino ti objasni kako da kupis i ponistis kartu, koji voz da uhvatis...

Hostel nov, tek proradio, sve cisto i uredno, satori ko dusa. Eto nas prvi put i ovakvom smjestaju. Prozorcic, mrezice, podmetaci svega ima sem prostora al dobro de stisnucemo se malo i onako veceri nisu bas najtoplije. Dzabe su nam vize ukinuli, kad u pasose nisu ubacili koju hiljadarku. Da spavamo u „Beckoj skoli“, a ne u Beckim satorima bilo bi mnogo, kada se uporedi sa svim dosadasnjim putovanjem.... Bolje da odmah predjem u novi pasus i zavrsim kukumakanje!

Nekoliko stanica metroom i u centru smo. Iznenadjeni smo brojem ljudi na ulicama i punim terasama kafica i restorana. Vidi se nas uticaj. Za kratko vrijeme se uocava ljepota i sredjenost grada. Siroke i ciste ulice sa drvoredima, inzvaredne fasade sa fantasticnim osvjetljenjem, fontane i spomenici, kaldrmisani stari trgovi sa fijakerima, necujni tramvaji, sredjeni ljudi…odmah ti se svidi. Preko dana slicna prica, dvorcevi, katedrale, muzeji, stari grad sve dobro ocuvano i odlicno uklopljeno sa modernim i “brzim” dijelom grada. Taj spoj me je najvise odusevio. Staro i moderno tako dobro isprepletano da prosto dopunjuje jedno drugo. Prosto sam se zapitao dal je moguce da postoji ljepsi grad? Kavi li su onda Pariz, Prag, Venecija… U svari ,pomislo sam da je to stvar ukusa i da je Bec po mom. Raditi u nekom modernom dijelu, zivjeti sa strane u zelenilu, prosetati se starim gradom i transportovati se izmedju svega toga vrlo brzo i udobno. Ne trazim vise! “Novi Beograd”, “Pozarevac”, “Maca”, “Kristijan”, “Gipsy Ritam”… ne fail kavana ni estradnih umjetnika, dnevnih i “zutih” novina… kao da si kuci.

A osim nasih ljudi mnogi se odje prijatno osjecaju, iznenadjeni smo brojem Arapa i Azijata. Mnogi su turisti, oni sa kamerama, a bogami mnogi i gastarbajteri oni sto sprehuju deutch. Upravo zbog svih tih silnih izvan €U mjenjacnice rade kao lude i ima ih mnogo, do sada to ne vidjesmo i nalaze se na vrlo ekskluzivnim lokacijama. U jednoj od njih radii Dejan, covjek koga smo sreli u daleeekoj Australiji i odrzali obecanje pa mu se javili. Proveli smo vrlo prijatno vece u drustvu njegove supruge Jelene i njega, pili neke cuvene koktele, pusili nargilu… i toga u tom Becu ima. I naravno sve to ima svoju cijenu, koja puni i satore :)

NesKo

Posle kratke duge pauze kuci, nije bilo lako pokrenuti se…vreme provedeno sa porodicom i prijateljima nas je okrepilo,zaista neprocenjivo. Ali s druge strane,u takvoj situaciji samo shvatas koliko ti je lepo sa njima, koliko ti uzasno nedostaju u tvom zivotu, i koliko ti se zapravo ne razdvaja od njih… sve to otezava dalje putovanje…to, i zajedno sa satirucim osecajem bespomocnosti i apatije, tipicnim za Srbiju, ucinili su da se i sama osecam potpuno nemocno. Sva sreca Nesko je jaci u svemu tome i da je ovaj “put” shvatio kao misiju koju treba ispuniti. I bili smo ponovo na nogama. Uz dalji neverovatan tempo odmah od prvog dana, brzo smo se vratili u formu… Bec za 48 sati, kao gonjeni nekim cudnim silama, sve smo uspeli da vidimo!

Uvek sam zamisljala Bec nekako “uzviseno”, elegantno i ekstravagantno…mozda zbog silnih umetnika koje je izrodio,valcera,dvorova i onih divnih balskih haljina…ali na zalost, malo sam se razocarala. Nisam nasla ono sto sam ocekivala, zapravo mozda i jesam ,ali samo ostatke tog nekog davno sjajnog vremena. Sada glavni utisak ostavljaju neki razni drugi “sareni dosljaci” i njihov drugaciji nacin zivota. Nase novine svuda na standovima,nase kafane,nas jezik, nasi ljudi svuda oko nas…a home away from home. To mesto je idealno blizu nase rodne grude, a opet je u SVETU, razumem ih sve…

Imali smo srece, taj dan je bio prelep i dvorac ili letnja rezidencija SCHONBRUNN je bila u punom sjaju. Izgradjen krajem 17.veka i rekonstruisan ko zna koliko puta, kazu da je ovo austrijska verzija Versaja…Ogromni vrtovi,statue,fontane,travnjaci…kao da te vrate kroz vreme. Prvi put smo se nasli u pravom lavirintu od zive ograde, kao u filmu. Nismo zavirivali unutra jer smo planirali da u HOFBURGskoj palati posvetimo paznju enterijeru.

Hofburg palata je preko 600 godina bila rezidencija carevima hofburske dinastije. Car Franc Jozef je sam imao preko 19 svojih odaja i privatnih soba opremljenih fenomenalnim namestajem sa duborezima, zlatom,srebrom,krznom…Imali smo cak i priliku da vidimo izlozbu carskog posudja,porcelana…to je, cini mi se,vrh raskosa i perfekcije.To je cista umetnost. U 6 prostorija je napravljen muzej posvecen prelepoj kraljici Elizabeti, poznatijoj kao Sisi. Kroz njenu poeziju,pisma,bozanstven nakit,haljine i slike prikazan je zivot ove neobicne zene. Pored titule najlepse evropske vladarke, proglasena je i najlepsom zenom sveta. Ona je bila jedna slobodoumna,svestrana i jako osetljiva dusa koja je bila zarobljena u kavezu dvorskih obaveza. Imala je tuzan i tragican zivot i vecinu vremena je bila u depresiji sto se vidi i u njenim melanholicnim stihovima. Bila je opsednuta svojom lepotom,bavila se sportom,drzala dijete,putovala…Ova “tuzna lepotica” je kazu simbol vecne lepote.

Fijakeri sa predivnim konjima po kaldrmisanim ulicicama u uzem centru, kafici i prodavnice duz Kertnerstrasse, nestvarno osvetljena OPERA house sa fontanama, i stizemo do Stephansplatza i tamo po mom misljenju jedne od najlepsih katedrala koju sam ikada videla u zivotu…Stephansdom. Ne moze se opisati recima, niti slikom..zapravo bar ne iz nase perspektive. Ogromna je i zbog tesnih ulicica okolo jedva da se i moze sagledati u celini. Nikad necu zaboraviti prvi utisak…to je onaj osecaj zbog koga vredi preci “sedam mora i sedam gora”…bukvalno sam zinula u cudu od lepote. Stara je oko 850 godina i sad je vec simbol Beca.

A kad smo vec kod lepote, ceo grad vrvi od motiva cuvenog savremenog slikara Gustava Klimta (the kiss) ..od suvenira,olovki,figurica do soljica i tanjira…a nakit necu ni da spominjem!

Jos jedna zgrada mi je oduzela dah…to je HUNDERTWASSERHAUS,umetnicko delo istoimenog arhitekte i slikara. To je jedna potpuno sasava sarena zgrada koja je skroz u mom stilu …i smatram da bi ovaj svet bio mnogo lepsi da je vise takvih zgrada. J

JUDENPLATZ sa starom sinagogom,onaj platz,ovaj platc,ova strasse,ona strasse,sa cudnim spojem moderne i stare arhitekture….priznajem, 48 sati je daleko manje od dovoljno vremena da se dozivi ovaj grad. Blizu je,ovde se definitivno vracamo nekad posle…a imamo i neka nezavrsena posla…Mocartova kuca je bila zatvorena,a zanima me,,a i treba se popeti na vrh kule STEPHANSDOMA odakle se vidi ceo grad, lose vreme nas sprecilo…

Dragana

Photos: HOME SWEET HOME

dragana_i_nesko — Mon, 12 Jul 2010 02:26:00 GMT

SVUDA PODJI, KUCI DODJI... I TAKO REDOM

dragana_i_nesko — Sun, 11 Jul 2010 02:27:00 GMT

Aerodrom Beograd, posle vise od 10 mjeseci za mene i skoro godinu dana za Draganu, a za nase i “mnogo duze” zbog naseg putesestvija.

Necu opisivati “neopisivo” susret i vrijeme provedeno sa najblizima u obje drzave!

Uglavnom, cetvratak udaje mi se setra Sara, subota udaje nam se kuma Tanja, sad Dragana njoj kumuje, to smo znali i planirali! Medjutim da bi i petak prosao u skladu sa komsijskim mu danima, pobrinuo se moj drug Vladimir, pozvavsi me da krstim malu Branislavu i njega. Tri fanasticna dana za fantastican odmor i pauzu od puta. Sve je proslo “kako valja i trebuje”.

Odmah posle veselog uvoda sam otrcao i ja kuci, a posle nekoliko dana pridruzilo mi se i zence. Razpeti izmedju Beograda, Niksica, Budve sa puno slatkih “obaveza”, odmor nam je brzo prosao i poceli smo da razmisljamo o nastavku zapocetog djela! Meni se zurilo, da sto prije krenemo, kako bismo prije i zavrsili i kako bi, vjerovali ili ne, ja sto prije poceo da radim! Dragana se naradila pa joj to uopste nije predstavljalo neki motiv, nasuprot. Njoj se jos ostajalo kuci, ko zna koliko, a uhvatila ju je i neko raspolozenje, neka nervoza, da ce natavak biti mnogo tezak, da necemo moci sve to da postignemo… Cim pogleda na mapu “ogromne” Amerike, prepadne se…

Ohrabrivao sam je, i sam svjestan da smo izgubili kondiciju i polet, da ce sve biti lakse kad krenemo i podsjecao je na divljine koje smo vec prebrodili…

Plan je bio da preko Spanije odletimo u Buenos Aires pa lagano na sjever preko USA opet nazad u Evropu. Medjutim 3 puta jeftinija karta iz Krakova, Poljska do New Yorka okrenula je putanju naopacke i zacrtala novi put. Umjesto romanticne “romanske” Evrope zapao nas je slovenski i “hladni” germanski dio.

Tek sa kupljenom kartom smo se stvarno pokrenuli i isplanirali jedanaestodnevni put od Bg do Krakovskog aerodrome. Pet drzava za 11 dana, bez aviona, veliki zadatak koji se moze obaviti samo drzeci se striktno plana i sa puno “znoja”. Ovaj put, nazalost, drzavu ce predstavljati jedan grad. Samo na osnovu jednog mjesta u kome cemo se zadrzati dan, dva ili jos koji sat vise moracemo donijeti neki zakljucak o tom dijelu Evrope. Doduse tako je vec i zapocelo sa Briselom…

NesKo

Photos: BELGIUM - BRUSSELS

dragana_i_nesko — Tue, 6 Jul 2010 08:34:00 GMT

BRISEL TRCECI

dragana_i_nesko — Mon, 5 Jul 2010 21:44:00 GMT

Brisel, jedna od prestonica Evrope i jedna od stanica na povratku sa Bliskog istoka kuci. Potpuno neocekivano je utrcao u nas plan, ustvari nije to ni bio plan, to je samo bilo prlagodjavanje putanje kriterijumu najmanjeg utroska novca i vremena…

Uglavnom u sitne sate nasli smo se na Briselskom aerodromu i po prvi put odspavali u nekoj od zracnih luka. Iscekivanje zore i pristojnog vremena za izlazak medj’ ljude proslo je nekako bez veze. Spavas na pola na prtljagu, cuvajuci ga, na pola na metalnoj klupi, kriveci vrat, cesto otvaras oci da osmotris oko sebe, potrrazi informacije, wc, raspitas se za voz do grada, probas da kupis karte za isti… jedno drugim ispekidano, a u sustini rano za sve!

Sest i po sati jedva se dovuce, sa njim pocese da se dovlace i ljudi, sve malo zivnu, pojavi se i prodavac karti za prevoz, dodje mi da ih sve izgrlim… Prvim prevozom do zeljeznicke stanice – Jug, tako mali grad a ima 3 stanice… Jug nam treba da se otarasimo teskog prtljaga i da na njega zaboravimo narednih pola dana. Ovo je i prvi susret sa Evropom i njenim cijenama koje izgledaju kao azdaje naspram nama vise nego dragih azijskih, indijskih i africkih. Za prevoz do grada i smjestaj prtljaga negdje smo mogli provesti 2 dana.

Od samog izlaska na ranojutarnje ulice pokrivene blagim naoblacenjem uocava se nivo. Zgrade, tramvaji, ljudi sve je prijatno za pogledati. Kako se blizimo centru, sve cesce moramo zastajati da bi nesto bolje vidjeli i slikali. Ogromna “truba”, cvijecnaci, klupice, spomenik… Mali restorancici sa laganim doruckom, osoblje pere trotoare, iznosi stolove, stolice i reklame kredom ispisane… grad polako ozivljava, samo prijeteca kisa kvari ugodaj.

Tako bazajuci uz pomoc mape dolazimo do trga, za mene najljepseg na svijetu, iako smo tek na “pola puta”. Grote markt nije mnogo velik, cetvrcast, kaldrmisan, oivicen zgradama sa zlatnim fasadama sa puno cvijeca koje “raste” na metalnim banderama. Zgrade stisnute jedna uz drugu, vise od trista godina, kao da zarobe, ili pak sacuvaju trg, da oko njega naprave neprobojan zid, ali 7 ulica im kvare plan i daju trgu oduska. Fasade i da nijesu zlatne bile bi fantasticne. Puno reljefa u drvetu i kamenu, sa zanimljivim krovovima. Gradska palata, vitka sestogodisnjakinja, para nebo, stilom je nalik na katedrale. Desetine figura svetaca il “cuvenih” ljudi krase joj spoljasnje zidove, mozes da ih brojis, blenes, il se divis zatvorenih usta. Zamisliti takvo mjesto i takve zgrade kao radne prostorije prosto je nevjerovatno! Raditi u njima… Kasnije doznadosmo, da su i Belgijanci bili kolonijalna sila, da su i oni Afriku zavili u crno… lako im je da se tudjim perjem kite.

U prizemlju zgrada su restorani i slasticare sa izbacenim terasama, sa izlozima zbog kojih ti potece vodica na usta… Divno, divno, ne bi se odatle pomako danima, al kad se nema ni dovoljan broj sati, jednostavno kazes idemo dalje, imamo na spisku jos X, Y, Z.

Moram javno da priznam da sam kriv sto nismo probali belgijske cokolade! 100Eur za kilo mnogo je i da su omoti od zlata pa ti ostaju. Mislio sam to je centar, to je cifra za turiste, kad se malo udaljimo bice bolje! Da se razumijemo, bilo je tu i jeftinijih cokolada, onih upakovanih, tj fabrickih, ali njih nekako i ne racunam. Stotka je za domacu proizvodnju, mirisne, izlomljene, raznih boja, posutih raznim dodacima… Kriv sam!

Iznenadjeni smo brojem Kineza i Arapa tj. brojem radnji koje oni drze! Skoro da nista “bijelo” ne radi kao prodavac, sve su preuzeli! Suveniri sareni, sjajni, kicasti made in PRC naravno. Sta da se uzme za uspomenu sa takvim backgraundom, tesko ista, tako i osta, ne stigosmo da se vratimo za cuvenog djecacica koji piski! Doduse kupili smo kisobran, mali crn sa natpisom Brisel il’ Belgija, kineskinja ga ne dade ni cent ispod 5Eur. Ne znam da li je jos ziv, al prva zica mu je otpala za 5 min, sreca sto ga ne platih jeftinije…

Kuci smo zurili zbog svadbi, moja sestra Sara u cetvrtak, a kuma Tanja u subotu. Vremena nismo imali da se sredjujemo kuci dan pred svadbu, pa nam je rasprodaja u jednoj od “Knez Mihailovih” ulica dobro dosla. Dva, tri sata njuskanja, svlacenja i oblacenja odlicno smo iskoristili, malo sta je ostalo za malo vremena u Begisu.

Iako oblacan i pomalo kisovit, dan je brzo prosao, ostalo je da pogledamo moderni simbol Brisela, Atomijum. Napravljen za Svjetsku izlozbu jos prije vise od 50 godina i dan danas blisata i privlaci turiste. Ukupne visine 102 m, sa devet kugli precnika po 18m, spomenik predstavlja kristalnu resetku atoma gvozdja uvecanu 165 milijardi puta. Da imadosmo bar 65 minuta, usli bi u “atomsku fiziku”, a ovako sve ostade na optici!

Trk do Juga po prtljag pa cak na Sjever na bus za Dortmund. Debeli vozas, je malo prikasnio i bio umoran od voznje iz Pariza pa mu je trebala i pauza pred nastavak puta sto nam dade vremena da se ugostimo “zidarskim obrokom” iz obliznje radnje. Ovaj put cijene su nas prijatno iznenadile.

Briselu cu da prikljucim i Dortmund, drugu stanicu na putu kuci. Kratka prica, a nema ni slika pa cu je samo zaheftati za gornju. Nekih 6 sati iz Brisela, preko Ajndhovena, cuda od zelenila i cistoce, i eto nas u ponoc u kisnom i hladnom Dortmundu. Stanica bez zgrade, nadstresnica, stolica, bez icega osim, na asfaltu, ucrtanih mjesta za autobuse. Centralna stanica?! Autobusi za Mostar, Caplinu… i nasi yugovici stariji i debeli sa bosanskim akcentom. Nit ih pitat nit ne pitat jel tu nedje staje i jutarnji ekspres za aerodrom…

Sa torbuljagama se sakrismo u ulazu najblize zgrade, dok se malo ne saberemo. Jos ranije smo odlucili da necemo da bacamo 50 eurica na 3 - 4 sata najpristupacnijeg hotela, pa ih treba trositi nekako drugacije. Mislili smo i pravac na aerodrome da opet odkunjamo, medjutim sajt za spavace po aerodromima kaze da ovi od ponoci do 3 ne rade, da izbacuju ljude cak i po kisi i da se mora u obliznji McD… znaci bacanje para i za taxi.

Kisica rominja, ne ide nam se ispod strehe, al odlucismo da se pokrenemo u nadi da cemo nabasati na neku kafanu. Sve spava, nema ni automobilske buke, a kamo li “zive muzike”! Produzavamo dalje ka nekom parkicu i odjednom voz, tj njegova sirena. Dortmund Hauptbahnhof, trece zeljeznicko cvoriste Njemacke, preko 980 vozova dnevno tuda prodefiluje. Ogromna stanica, toplo i suvo, cak i caj moze da se popije, ali nema ni jedne jedine klupe, nema ni WC, ne znam sta je sa ovim Njemcovima?! Prosto vjerujem, pa krenuh u lov na krstenu cekaonicu, jedan, drugi… osmi hodnik i nista. Krenuh i na povrsinu, ka peronima i finaly nadjoh klupe. Par pijanih, tj pijani par, nekoliko bacenih pivskih flasa i promaja. Zenska polovina para, u dobrim cetrdesetim, koznom prsluku, i sa cudnim pogledom mi se obrati ne bili je sponzorisao za jos jednu bocu piva, valjda da se ugrije zbog zime. Iscoolirah je ladno, i sam se iznenadih…

Bolje ista no nista, vratih se po Draganu, al prvo da pronadjemo toalet, opet ne vjerujem da ga ovolika zgradurina nema… “uniformisani” nam objasnise da ima ispred zgrade javni za 50 centi i tako slucajno nadjosmo McD i skroviste za sledecih par sati. Dragana na engleskom, “sanker” na njemackom pa ko izdrzi vise… uglavnom dobili smo sta smo trazili, smjestili se u cosak sa foteljama i poceli da nocgubimo. Meni odlicno, Dragana hoce napolje, sramota je da zbog “par” zalogaja i gutljaja, zauzimamo mjesto “citavu” noc. Ona hoce napolje na klupe, pa maker se i smrzavala! E pa ajde ti, ja ostajem. Gologuza omladina se vraca iz grada, pa svratila da se malo otrijezni, dernjaju se i smiju, ne daju zaspati, al bar je toplo. Stize nam jos jedna “tura” na Draganin racun, valjda joj “postenije” tako, no da sjedi besposlena…

To bjese peti mjesec putovanja i peti put da smo u McD, “na muci se junaci poznaju” hvala mu, dje cuo i ne cuo.

Na stanici za aerodrom ekspres upoznali smo Vladimira iz Beograda, covjeka sa najukusnijom e-mail adresom – bela vesalica! Fino smo se ispricali na razne teme i jos bi smo da ja usred odgovora na njegovo pitanje nisam zaspao. Smijesno je bilo i Dragani i njemu, cak i meni kad sam, grohotom probudjen ukapirao, ismijali smo se, avion je uzletio, ja potonuo. U zadnjih 48h od Amana, preko, Akabe, Brisela, Ajndhovena, Dortmunda, do aviona spavali smo 4-5 sati na klupama il’ sjedistima… i sanjali slatki krevet u home sweet home!

NesKo

I sasvim slucajno,”najjeftiniji“ vetar nas je bukvalno prohujao kroz Brisel, neocekivano lep gradic. Trceci, metroom, ili kako god smo vec umeli, za manje od 12 sati smo obisli sva znacajnija mesta. Ali svakako najdublji (i najbolniji neprezaljeni) utisak su ostavili komadi izlomljenih cokolada u raznim bojama, (i verovatno bozanstvenim ukusima) i po djavoljim cenama…koje nam moj tiranin muz nije dao da kupimo,jer nase low cost putovanje sad u Evropi i nece moci da bude tako low….Cinjenica je, odavde krece stiskavac!!!

Jos na aerodromu nas je cika policajac na pasoskoj konroli prestravio rekavsi nam da mi ne mozemo u EU… ja sam naravno odmah zauzela zverski stav i spremna da se bijem maltene da dokazem da smo bili u pravu….on je proveravao, i proveravao… i na kraju rekao da smo se dobro raspitali… HA! On ce nama… Ne zna on s kim ima posla…

Na zalost rano jutro je svanulo oblacno i sivo, pa smo sve one divne stare zgrade, i ulicice sa cvecem na svakom cosku videli u drugacijem svetlu, nego kako inace jeste i moze da bude…Cini nam se da verovatno svaka ulica ima svoju neku pricu, svoju neku galeriju,ili restoran zbog koje ljudi bas tu dolaze… Svuda za dorucak kroasan, kafa, cedjena pomorandza, kakvo uzivanje…Stvarno je u odnosu na sve do sada drugi svet.

I tu je na obliznjem trgu od stare katedrale Sv.Katarine zapocelo nase interesovanje i na neki nacin divljenje tim velelepnim i misticnim gradjevinama. Prvi put smo malo detaljnije zavirili, zagledali u svaki cosak… raspravljali o razlikama sa nasom crkvom ,samo onim ociglednijim, jer vise o tome ni sami ne znamo..

Videli smo, na zalost, samo na razglednicama kako za neke praznike prekriju cvecem celu povrsinu GROTE MARKTA… stvarno deluje kao neki san… Ja sam mislila da su Kinezi carevi u tome, ali ovo je prevazislo svaku granicu ocekivanog.

U blizini tog predivnog trga, nalazi se najpoznatiji briselski landmark, MANNEKEN PIS, bronzana statua fontanica malog golishavog decaka koji piski. Otkud on bas tu i u takvom polozaju, niko tacno ne zna… ali postoje razne legende o tome… Neke kazu da je jedan decak davno, davno time spasao grad i kreljev dvorac, ugasivsi vatru koju je neprijatelj zalozio…Dok druge navode kako je nekakav bogati trgovac izgubio dete u guzvi na marketu, a zatim uzbunio citav grad da se nadje decak… na kraju su ga nasli kako u nekom coskicu piski… pa je taj trgovac dao da se napravi statua da se ovekoveci taj srecan momenat. Ranije je bila tu kamena statua jos iz 14. veka, ali je zamenjena ovom bronzano u 17. veku.. Sve u svemu, mnogo je simpatican! Zanimljivo je to da mu oblace razna odelca vec godinama, pa do sada ima vec nekoliko stotina kostima koji su izlozeni u gradskom muzeju.

Imali smo srece, dan se razvedrio, pa smo uspeli da vidimo Brisel i malo suncem obasjan. Svakako je jasno da je nije bilo dovoljno vremena da bi se doziveo grad… na bilo koji nacin… toliko restorancica, i parkova, i katedralica… nismo cak probali ni njihove cuvene waffles (nesto kao bakin kolac) sa raznim kremovima preko…Ovaj put, Brisel pamtimo vise po stvarima koje nismo uradili! Ali bili smo toliko uzbudjeni sto idemo kuci posle toliko dugo vremena, da nam nista nije smetalo… cak ni klosarenje po aerodromima, i raznim stanicama koje je prethodilo i sledilo.

Dragana

Photos: AMAN

dragana_i_nesko — Fri, 2 Jul 2010 14:26:00 GMT

Photos: PETRA

dragana_i_nesko — Wed, 30 Jun 2010 14:19:00 GMT