Odlazeci iz Australje, nismo znali da ce
nam trebati kupljena izlazna karta iz Singapura, pa smo na aerodromu u Cairns-u
s brda s dola morali da kupimo prvu mogucu kartu za Kambodzu. Tako se potrefilo
da u Singapuru ostajemo samo jedan jedini dan. S obzirom da sam ja prosli put
za jedan vikend obisla sve sto ima da se vidi, i ovaj jedan je posluzio…
Bili smo na gajbi kod prijatelja iz Pekinga,
Vladana, i mnogo nas je lepo ugostio. Nadamo se da cemo imati priliku da
uzvratimo!
Odmah primetivsi da su u kolima vozaci sa
desne strane, bilo nam je jasno da su opet i ovde Britanci umesali svoje kratke,
debele prste. Singapur je nekada bio samo jedno malo ribarsko selo, kada se
1819. Sir Stamford Raffles usidrio na njegove obale i zauvek promenio njegovu
sudbinu. Privucen njegovim prirodnim luckim polozajem, na raskrsnici svih
glavnih brodskih ruta, Raffles je zeleo da uspostavi britansku slobodnu
trgovacku luku. To je i uspeo… cak je i sam napravio plan grada, sto je i danas
u velikoj meri ostalo ispostovano. Njemu u cast, dosta trznih centara, stanica,
delova grada imaju Raffles u svom nazivu.
Glavno obelezje Singapura ja pola lav, pola
riba (MERLION)… po legendi sumatranski princ SANG NILA UTAMA
je dosavsi na ostrvo prvo uocio lava, pa je to mesto nazvao SINGAPURA (lav na
sumatranskom); a telo ribe simbolise pocetke grada kao ribarskog sela. Statue i
figurice Merliona se mogu videti na svakom cosku…
Singapur je poznat i po svojim strogim
zakonima… za posedovanje i valjanje droge propisana je smrtna kazna; za nosenje
pistolja takodje, a za noz duzi od 12 incha dozivotna robija; velike kazne se
placaju i za unosenje jela i pica u metro; zabranjene su zvake, odnosno
pljuvanje istih po ulici.., ali posledica svega toga je cist, sredjen i miran
grad, za porodican, ali i dobar poslovni zivot. Tropska klima, more, prelep grad, engleski i
kineski zvanicni jezici, bogat nocni zivot… nije li to, bez sale, idealno mesto
za mene… i Neska, naravno
!?
S obzirom da smo imali vrlo malo vremena,
vodila sam Neska na mesta koja su prosli put na mene ostavila najveci utisak… simpaticna
Arab Street
sa Sultanovom dzamijom, zivopisna Mala
Indija, ostrvo Sentoza, koje su
neverovatno izgradili, Bugis sa jeftinim marketima, Clarke Quay – centar nocnog
zivota, Boat Quay – setaliste pored reke… i sve to metroom, kojim je Lela
posebno odusevljena (vise od pola slika njene prve posete Singapuru su bas iz
metroa! Ha ha), i naravno brodicem koji nikako nismo mogli da
zaobidjemo. Samo mi je zao sto nismo
stigli da odemo do neke botanicke baste jer su prelepe! Naravno, on se najvise odusevio, bas kao i
ja, sarenolikoscu grada… i to u svakom smislu… razlicite nacije, izmesane,
jezici, religije, katolicka crkva, budisticki, hindu hramovi i dzamije jedni
pored drugih… a i bukvalno sarene zgrade.
Kinezi,
Malezijci, Indusi, Evropljani… svi na jednom, prilicno
malom mestu, gradu drzavi… zapita se covek kako u danasnje vreme netrpeljivosti
i netolerancije, rasne, verske i svakojake, uopste oni ostaju zajedno… Uzevsi
njihov ovako zgodan polozaj kao luke, na raskrscu izmedju Kine i Indije, i njihove
umesnosti u trgovini, verovatno je ovde punom parom zastupljena ona filozofija “…
samo su vecni interesi”, pa ih to sve odrzava. Ne znam sta bi drugo moglo biti…
