Jos malo pa logorasi... Ovo je prica o tripu u glavi, a i u nogama!

Nakon poslednjeg ledenog doba nivo Koralnog mora se naglo podigao pretvarajuci obalske vulkanske planine Withsunday regiona u gomilu prelepih ostrva（74 komada）. Vremenom, tako zasticena od grubih okeanskih struja i usled tople tropske klime, stvorio se GREAT BARRIER REEF, najlepsi i najveci koralni greben na svetu.

Za istrazivanje ostrva i grebena najzgodnija polazna tacka je AIRLIE BEACH, malo turisticko mesto na samom kopnu. Glavna ulica AB sa bezbroj barova i restorana, hostela i turistickih agencija je poznata na citavoj istocnoj obali po ludom provodu i raznim morskim avanturama.

Na zalost, mi nismo uspeli da ga vidimo u pravom svetlu, jer se bas zadesilo da se priblizava ciklon. Mislili smo da to nije nista strasno, i dalje na sve moguce nacine smo uporno pokusavali da izadjemo na greben da ronimo. To je bio jedini cilj ove posete… medjutim, svakim danom vreme je bilo gore, more kise se sruci za minut, a sunca sve manje. Na vestima i u novinama upozoravaju i najavljuju rutu kretanja ULUI-a, tropskog ciklona kategorije 3… Na nekim ostrvima je cak zapocela i evakuacija. Ali nas ni to nije zabrinulo…sve do trenutka kada nam je euforicno osoblje hostela saopstilo da ce nam vratiti novac samo da odemo ranije! Shvativsi koliko je sati, brze bolje smo se spakovali i prvim mogucim autobusom uputili na sever istocne obale, sto dalje odavde. Nismo se uplasili… jer u tom trenutku jedino osecanje koje je preovladalo u nama je bilo ogromno razocarenje sto nismo videli taj famozni greben.

Trudili smo se da ne dozvolimo losem vremenu da nam skroz pokvari boravak u AB. Naoruzali smo se najlonskim kisnim kabanicama i isli gde god je moglo da se ide. Posto su sve aktivnosti, ture i feriji bili obustavljeni, uspeli smo samo da odemo do DAY DREAM ostrva, najblizeg kopnu i jedinog sada pristupacnog. Vidi se da bude sredjeno i lepo kada je sezona. Prosavsi BUSH WALK kroz tropsku sumu, sa blatom do kolena, nasli smo se na jednoj maloj plazi (Lover’s cove) gde smo se i umocili. Morali smo da iznajmimo odela protiv meduza, pa smo izgledali kao neke nindze u moru… a i po hrabrosti jer se po takvom vremenu niko ziv nije kupao, osim nas. Kasnije u AB smo se kao svi normalni ljudi kupali u laguni…

Prvi bus za Cairins u 2 po noci…12 sati klackanja nam nije tesko palo, valjda smo se navikli… a Nesko je svakako uticao na mene, jer cim se nadjem u nekom prevoznom sredstvu, odmah padnem u komu.

Otisli smo na vreme, jer je ciklon udario u AB samo dan kasnije. Culi smo da je vetar brzine oko 200 km/h napravio dosta stete, pocupao neke krovove i drveca, i da su ostali bez struje, ali na srecu nije bilo nastradalih. Da smo ostali, bili bismo zaglavljeni i odseceni od sveta bar 3 – 4 dana i zakasnili na avion za Singapur…

Eto, ovo je prva nepogoda sa kojom se susrecemo na nasem putu…neka nam to ostane najveca, prva i poslednja!!

Dragana

Docekala nas je uvertira za ciklon, kisa, sunce, vjetar i tako u krug. Zbog takvog vremena smo bili jedini koji su u zadnja 3 dana iznajmili opremu za snorkling, saznadosmo kad smo je vratili! I naravno nijesmo je ni koristili, voda je bila nemirna i mutna a za kengure ova oprema uopste i nije ni trebala! Da, na plazi smo imali veoma blizak susret sa kengurima. Za manje od pola minuta od kako smo izvadili sendvice dobili smo drustvo, i to izgleda gladnije od nas! Za tili cas su skoknuli na moju lezaljku, pa onda prljavim sapama, sa povelikom noktima, poceli da gaze po meni, kako bi omirisali sadrzinu moje skroz izdignute ruke. Kada sam ugledao nokte ili kandze skroz sam se iznenadio a bogami i malo zamislio sta ce biti ako uradim nesto sto im se ne svidi, jos kad su poceli da frkcu jedan na drugoga i da se otimaju oko ponudjenih zalogajcica… Sve u svemu bili su toliko slatki da su me inspirisali da kasnije, za veceru, pojedem mozda bas jednog od njih :)

Setajuci ulicom i gledajuci izlozene jelovnike birali smo restorane i sve tako dok dok nisam ugledao mijesano meso! Rostilj od kenguretine i krokodiletine i nisam pogrijesio bilo je vrlo ukusno, a porcija kao iz “Stare tresnje” jedva sam je savladao! Preporucujem kenguretinu!!!

Po slijetanju u Prosperin i kupljenju prtljaga sa traktora pod plehanom nastresnicom nas 15-ak je autobusom krenulo ka AB. Usred autobusa prepreka “restricted area” – nema zezanja, nema baskarenja, svi su morali redom popunjavati mjesta! Valjda da bi bolje culi vozaca, koji se odmah raspricao… Pomislio sam vidi ovoga, pomaze lokalne preduzetnike, pali nas, plasi nas meduzama da bi nam iznajmljivali zastitna odijela… “sezona je bodacica – stingera, ima velikih i malih, obje su gadne, al ne brinite dobicete besplatan let hilikopterom do bolnice…” Medjutim, covjek nije imao lose namjere! Ako te bocne velika, 20 do 30 cm u precniku naoruzana sa 60 bodlji koje baca i do 3m odmah osjetis - nevjerovatno pece… ako te bocne mala, velicine nokta i nevidljiva u vodi, nisi odmah bas siguran o cemu se radi… uglavnom od uboda obje vrste u roku od 20 do 30 min gubis svijest i zaustavlja ti se disanje i jos ponesto pride, taman da ti ni hilikopter ne pomogne! Prva i velika pomoc je sirce, plaze su opskrbjene, a preporucuje se i da se nosi sa sobom, kao i da se pliva u drustvu i ima mobilni uz sebe…

Sve u svemu ljudi ajmo u CG da se kupamo bez oklopa i rukavica u moru a ne u bazenu uz obalu!!!

NesKo