Samo sat vremena avionom od Christchurch-a
preko neverovatnih predela i stigli smo na
poslednju destinaciju na samom jugu NZ. “Svetsku prestonicu avantura”,
Queenstown nazivaju najsjajnijim dijamantom u novozelandskoj kruni. Poznati
grad – resort lezi na obali jednog od najvecih jezera u NZ, WAKATIPU,
u podnozju planinskog venca Remarkables.
Ono sto je neobicno je da se nivo vode u
ovom jezeru podize i spusta 12 cm na svakih 5 minuta. Prema maori legendi, ovaj
fenomen predstavlja otkucaje srca MATAUA, zlog dzina koji je oteo kcerku maori
poglavice i koga je savladao mladi ratnik MATAKAURI zapalivsi ga. Od njega je
ostalo samo srce koje kuca u dubinama vode koja je ispunila mesto gde je on
lezao. WAKATIPU je takodje bio izvor POUNAMU
(zelenog zada) po cemu se jos naziva i “zelene vode”.
Queenstown koji je nastao 1860. kao kamp
kopaca zlaa, danas je sarenolik turisticki gradic (13333 stanovnika) koji pored
neopisivih prirodnih lepota, mali
million aktivnosti, ima i kazino, uzivo dzez muziku, preko 100 restorana,
kafica i nocnih klubova. Ovo je izgleda glavno mesto gde i sami novozelandjani
dolaze na odmor i gde ima (naj)vise Engleza i Australijanaca.
Prvobitni plan je bio da idemo na MILFORD TRACK, jednu od
najlepsih “planinarskih setnji” sveta. Staza se provlaci kroz sume, prko reka,
ispod vodopada… kroz najlepsi deo nacionalnog parka Fjordland. Medjutim, s
obzirom da “setnja” traje 4 dana (54km) i da mora da se noci u planinarskim
kolibama (maksimalno 40 ljudi dnevno), koje su nazalost vec 2-3 meseca unapred
bile rezervisane, mi smo zakasnili. Iz TE ANAU-a, malog mestasca na ulasku u
park, krecu jos dve fenomenalne setnje (Kepler – 60km i Routeburn – malo
kraci), ali i one su bile “rasprodate”. U pocetku nam je bilo uzasno krivo, ali
onda smo shvatili da je ispalo bolje ovako jer smo bili nedovoljno opremljeni.
Naravno, dogovor je pao da se prvom mogucom prilikom vratimo i da ih ipak
prosetamo!
Ovaj put smo cuveni MILFORD SOUND videli iz druge perspektive…
isli smo avioncicem, pa brodom kroz citav MS do Tasmanijskog mora. Proletali
smo pored sneznih planinskih vrhova, iznad glecerskih jezera, i to je bio neverovatan dozivljaj… a tek sam MS… sa svim vodopadima,
fokama, planinama, medju kojima je i velicanstveni Mitre Peak
(1682m) koji se smatra jednim od najvecih vrhova na svetu koji se uzdize
direktno iz mora… Slike definitivno ne mogu docarati te prizore!!!
Od “setnji” ovaj put smo isli oko jezera TE
ANAU, da bar malo osetimo “ukus”
Keplerove staze, a osvojili smo i vrh Ben Lomond (1749 m). E to se zove
planinarenje… u jednom delu staze smo bukvalno
morali da se penjemo i rukama i nogama jer je bilo neverovatno strmo. Penjali smo se vise od
3.5 sata do gore, i to sa kraja gondole, koja skracuje put bar za sat, i zaista
je vredelo! Sa vrha smo imali 360 stepeni pogled na citav region. Kao da smo
bili na vrhu sveta!
Queenstown je raj za ADRENALIN DZANKIJE! Bandzi je izmisljen upravo ovde,
prvi skok 1988. sa KAWARU mosta. Ovde je zapocet i JETBOATING – nenormalno brza
voznja kroz kanjone.
Zatim, vrlo su popularni i surfing, rafting, skydive (padobranstvo),
paraglajding, letenje balonom, jahanje, setnja glecerima…
Od svega toga mi smo se opredelili za skok s
padobranom sa visine od 4000 m, naravno
tandem sa instruktorom. Za prvi put i nije bilo tako strasno! Pri samom skoku
sa ove visine, slobadan pad traje oko 45 s pri cemu se u zadnjih 12 s dostize
brzina i do 200 km/h. Zao mi je sto sve to traje tako kratko jer sam vecinu tog
vremena bila potpuno van sebe. Od kada se otvori padobran do prizemljenja ima
nekih 5-6 minuta, a pogled… nezaboravan. Prvi skok ti samo da predstavu o tom neverovatnom osecaju
(strah, uzbudjenje, uzivanje… sve ujedno), mislim da bi covek morao da skoci
vise puta da bi bio svestan tog ludila! Meni je bila frka jos dok smo se
penjali avionom gore, dok je Nesko bio potpuno hladan. Skocio je prvi, bez da
je trepnuo, kao da to radi svaki dan… Svaka cast, muz mi je prava junacina! I s
obzirom da je bio 8. mart, lep sam poklon dobila od njega… izbacena sam iz
aviona!!!
Koliko je priroda “nestvarna”, vidi se i u
filmovima koji su snimani ovde…jedan deo”Gospodara prstenova” i “Narnija”. Tako
da ako nase slike ne mogu da prenesu tu atmosferu, samo pogledajte te filmove
ponovo, ali ovaj put sa saznanjem da takvi predeli ZAISTA postoje!
Dragana
Samo kratko, planina mnogo, vrhova, ostrih
kao zilet, jos vise, “koprcaju” tu do 2000 m, jedan je 2300, taman Durmitoru do
ramena! Salu na stranu, Crna Gora je ravnica za ovo cudo!!!
Odje sam se kupao u hladnoj vodi, sa patkama, bio kapetan broda,
planinar, suvozac pilotu i padobarnac! Sreca sto ne ostadosmo jos koji dan… :)
NesKo
