Prvi put da i srpska privreda ima koristi od naseg putovanja, do Beca smo doputovali nekim nasim busom. Skroman doprinos postepenom ali sigurnom izlasku iz nicim izazvane te neke tamo belosvjetske ekonomske krize... Ova Evropa ima neke teske zakone, nije to za nas, covjek ne moze ni dvije bocice sljive ili steku cigara tamo da unese, da se sjeca otadzbine, no mora da moli saputnike da mu pomognu i razdijele tu njegovu crkavicu. No dobro, bar se upoznas i popricas malo s ljudima, dobijes 2 paklice poigras se snjima do preko „grane“, onda ih vratis i dobijes osmjeh i ljubazan poziv da se javis kad te put nanese tu i tu, i to obavezno.
Raspricah se, uvod ce mi biti duzi od razrade i zakljucka. Koliko para toliko i muzike. Karta iz Krakova za New York diktira sve, Austriji tj. Becu je dodijeljeno citavih 2 dana. Malo li je to na gorepomenutu krizu? Dok smo se izvlacili sa stanice imali smo utisak kao da smo kuci, malo malo pa jugovici raznih boja... U metro stanici, nema guzve, nema ni sluzbenika, samo masina „zuji“ nesto na svapskom. Prebaci to na Engleski, kazem al cvrc – nema. nismo u Londonu. Srecom, odje kad ne znas njemacki ti samo opsujes na srpskom i covjek iza tebe fino ti objasni kako da kupis i ponistis kartu, koji voz da uhvatis...
Hostel nov, tek proradio, sve cisto i uredno, satori ko dusa. Eto nas prvi put i ovakvom smjestaju. Prozorcic, mrezice, podmetaci svega ima sem prostora al dobro de stisnucemo se malo i onako veceri nisu bas najtoplije. Dzabe su nam vize ukinuli, kad u pasose nisu ubacili koju hiljadarku. Da spavamo u „Beckoj skoli“, a ne u Beckim satorima bilo bi mnogo, kada se uporedi sa svim dosadasnjim putovanjem.... Bolje da odmah predjem u novi pasus i zavrsim kukumakanje!
Nekoliko stanica metroom i u centru smo. Iznenadjeni smo brojem ljudi na ulicama i punim terasama kafica i restorana. Vidi se nas uticaj. Za kratko vrijeme se uocava ljepota i sredjenost grada. Siroke i ciste ulice sa drvoredima, inzvaredne fasade sa fantasticnim osvjetljenjem, fontane i spomenici, kaldrmisani stari trgovi sa fijakerima, necujni tramvaji, sredjeni ljudi…odmah ti se svidi. Preko dana slicna prica, dvorcevi, katedrale, muzeji, stari grad sve dobro ocuvano i odlicno uklopljeno sa modernim i “brzim” dijelom grada. Taj spoj me je najvise odusevio. Staro i moderno tako dobro isprepletano da prosto dopunjuje jedno drugo. Prosto sam se zapitao dal je moguce da postoji ljepsi grad? Kavi li su onda Pariz, Prag, Venecija… U svari ,pomislo sam da je to stvar ukusa i da je Bec po mom. Raditi u nekom modernom dijelu, zivjeti sa strane u zelenilu, prosetati se starim gradom i transportovati se izmedju svega toga vrlo brzo i udobno. Ne trazim vise! “Novi Beograd”, “Pozarevac”, “Maca”, “Kristijan”, “Gipsy Ritam”… ne fail kavana ni estradnih umjetnika, dnevnih i “zutih” novina… kao da si kuci.
A osim nasih ljudi mnogi se odje prijatno osjecaju, iznenadjeni smo brojem Arapa i Azijata. Mnogi su turisti, oni sa kamerama, a bogami mnogi i gastarbajteri oni sto sprehuju deutch. Upravo zbog svih tih silnih izvan €U mjenjacnice rade kao lude i ima ih mnogo, do sada to ne vidjesmo i nalaze se na vrlo ekskluzivnim lokacijama. U jednoj od njih radii Dejan, covjek koga smo sreli u daleeekoj Australiji i odrzali obecanje pa mu se javili. Proveli smo vrlo prijatno vece u drustvu njegove supruge Jelene i njega, pili neke cuvene koktele, pusili nargilu… i toga u tom Becu ima. I naravno sve to ima svoju cijenu, koja puni i satore :)
NesKo
Posle kratke duge pauze kuci, nije bilo lako pokrenuti se…vreme provedeno sa porodicom i prijateljima nas je okrepilo,zaista neprocenjivo. Ali s druge strane,u takvoj situaciji samo shvatas koliko ti je lepo sa njima, koliko ti uzasno nedostaju u tvom zivotu, i koliko ti se zapravo ne razdvaja od njih… sve to otezava dalje putovanje…to, i zajedno sa satirucim osecajem bespomocnosti i apatije, tipicnim za Srbiju, ucinili su da se i sama osecam potpuno nemocno. Sva sreca Nesko je jaci u svemu tome i da je ovaj “put” shvatio kao misiju koju treba ispuniti. I bili smo ponovo na nogama. Uz dalji neverovatan tempo odmah od prvog dana, brzo smo se vratili u formu… Bec za 48 sati, kao gonjeni nekim cudnim silama, sve smo uspeli da vidimo!
Uvek sam zamisljala Bec nekako “uzviseno”, elegantno i ekstravagantno…mozda zbog silnih umetnika koje je izrodio,valcera,dvorova i onih divnih balskih haljina…ali na zalost, malo sam se razocarala. Nisam nasla ono sto sam ocekivala, zapravo mozda i jesam ,ali samo ostatke tog nekog davno sjajnog vremena. Sada glavni utisak ostavljaju neki razni drugi “sareni dosljaci” i njihov drugaciji nacin zivota. Nase novine svuda na standovima,nase kafane,nas jezik, nasi ljudi svuda oko nas…a home away from home. To mesto je idealno blizu nase rodne grude, a opet je u SVETU, razumem ih sve…
Imali smo srece, taj dan je bio prelep i dvorac ili letnja rezidencija SCHONBRUNN je bila u punom sjaju. Izgradjen krajem 17.veka i rekonstruisan ko zna koliko puta, kazu da je ovo austrijska verzija Versaja…Ogromni vrtovi,statue,fontane,travnjaci…kao da te vrate kroz vreme. Prvi put smo se nasli u pravom lavirintu od zive ograde, kao u filmu. Nismo zavirivali unutra jer smo planirali da u HOFBURGskoj palati posvetimo paznju enterijeru.
Hofburg palata je preko 600 godina bila rezidencija carevima hofburske dinastije. Car Franc Jozef je sam imao preko 19 svojih odaja i privatnih soba opremljenih fenomenalnim namestajem sa duborezima, zlatom,srebrom,krznom…Imali smo cak i priliku da vidimo izlozbu carskog posudja,porcelana…to je, cini mi se,vrh raskosa i perfekcije.To je cista umetnost. U 6 prostorija je napravljen muzej posvecen prelepoj kraljici Elizabeti, poznatijoj kao Sisi. Kroz njenu poeziju,pisma,bozanstven nakit,haljine i slike prikazan je zivot ove neobicne zene. Pored titule najlepse evropske vladarke, proglasena je i najlepsom zenom sveta. Ona je bila jedna slobodoumna,svestrana i jako osetljiva dusa koja je bila zarobljena u kavezu dvorskih obaveza. Imala je tuzan i tragican zivot i vecinu vremena je bila u depresiji sto se vidi i u njenim melanholicnim stihovima. Bila je opsednuta svojom lepotom,bavila se sportom,drzala dijete,putovala…Ova “tuzna lepotica” je kazu simbol vecne lepote.
Fijakeri sa predivnim konjima po kaldrmisanim ulicicama u uzem centru, kafici i prodavnice duz Kertnerstrasse, nestvarno osvetljena OPERA house sa fontanama, i stizemo do Stephansplatza i tamo po mom misljenju jedne od najlepsih katedrala koju sam ikada videla u zivotu…Stephansdom. Ne moze se opisati recima, niti slikom..zapravo bar ne iz nase perspektive. Ogromna je i zbog tesnih ulicica okolo jedva da se i moze sagledati u celini. Nikad necu zaboraviti prvi utisak…to je onaj osecaj zbog koga vredi preci “sedam mora i sedam gora”…bukvalno sam zinula u cudu od lepote. Stara je oko 850 godina i sad je vec simbol Beca.
A kad smo vec kod lepote, ceo grad vrvi od motiva cuvenog savremenog slikara Gustava Klimta (the kiss) ..od suvenira,olovki,figurica do soljica i tanjira…a nakit necu ni da spominjem!
Jos jedna zgrada mi je oduzela dah…to je HUNDERTWASSERHAUS,umetnicko delo istoimenog arhitekte i slikara. To je jedna potpuno sasava sarena zgrada koja je skroz u mom stilu …i smatram da bi ovaj svet bio mnogo lepsi da je vise takvih zgrada. J
JUDENPLATZ sa starom sinagogom,onaj platz,ovaj platc,ova strasse,ona strasse,sa cudnim spojem moderne i stare arhitekture….priznajem, 48 sati je daleko manje od dovoljno vremena da se dozivi ovaj grad. Blizu je,ovde se definitivno vracamo nekad posle…a imamo i neka nezavrsena posla…Mocartova kuca je bila zatvorena,a zanima me,,a i treba se popeti na vrh kule STEPHANSDOMA odakle se vidi ceo grad, lose vreme nas sprecilo…
Dragana
