Existing Member?

Jos malo pa logorasi... Ovo je prica o tripu u glavi, a i u nogama!

BRISEL TRCECI

BELGIUM | Monday, 5 July 2010 | Views [831] | Comments [1]

Brisel, jedna od prestonica Evrope i jedna od stanica na povratku sa Bliskog istoka kuci. Potpuno neocekivano je utrcao u nas plan, ustvari nije to ni bio plan, to je samo bilo prlagodjavanje putanje kriterijumu najmanjeg utroska novca i vremena…

Uglavnom u sitne sate nasli smo se na Briselskom aerodromu i po prvi put odspavali u nekoj od zracnih luka. Iscekivanje zore i pristojnog vremena za izlazak medj’ ljude proslo je nekako bez veze. Spavas na pola na prtljagu, cuvajuci ga, na pola na metalnoj klupi, kriveci vrat, cesto otvaras oci da osmotris oko sebe, potrrazi informacije, wc, raspitas se za voz do grada, probas da kupis karte za isti… jedno drugim ispekidano, a u sustini rano za sve!

Sest i po sati jedva se dovuce, sa njim pocese da se dovlace i ljudi, sve malo zivnu, pojavi se i prodavac karti za prevoz, dodje mi da ih sve izgrlim… Prvim prevozom do zeljeznicke stanice – Jug, tako mali grad a ima 3 stanice… Jug nam treba da se otarasimo teskog prtljaga i da na njega zaboravimo narednih pola dana. Ovo je i prvi susret sa Evropom i njenim cijenama koje izgledaju kao azdaje naspram nama vise nego dragih azijskih, indijskih i africkih. Za prevoz do grada i smjestaj prtljaga negdje smo mogli provesti 2 dana.

Od samog izlaska na ranojutarnje ulice pokrivene blagim naoblacenjem uocava se nivo. Zgrade, tramvaji, ljudi sve je prijatno za pogledati. Kako se blizimo centru, sve cesce moramo zastajati da bi nesto bolje vidjeli i slikali. Ogromna “truba”, cvijecnaci, klupice, spomenik… Mali restorancici sa laganim doruckom, osoblje pere trotoare, iznosi stolove, stolice i reklame kredom ispisane… grad polako ozivljava, samo prijeteca kisa kvari ugodaj.

Tako bazajuci uz pomoc mape dolazimo do trga, za mene najljepseg na svijetu, iako smo tek na “pola puta”. Grote markt nije mnogo velik, cetvrcast, kaldrmisan, oivicen zgradama sa zlatnim fasadama sa puno cvijeca koje “raste” na metalnim banderama. Zgrade stisnute jedna uz drugu, vise od trista godina, kao da zarobe, ili pak sacuvaju trg, da oko njega naprave neprobojan zid, ali 7 ulica im kvare plan i daju trgu oduska. Fasade i da nijesu zlatne bile bi fantasticne. Puno reljefa u drvetu i kamenu, sa zanimljivim krovovima. Gradska palata, vitka sestogodisnjakinja, para nebo, stilom je nalik na katedrale. Desetine figura svetaca il “cuvenih” ljudi krase joj spoljasnje zidove, mozes da ih brojis, blenes, il se divis zatvorenih usta. Zamisliti takvo mjesto i takve zgrade kao radne prostorije prosto je nevjerovatno! Raditi u njima… Kasnije doznadosmo, da su i Belgijanci bili kolonijalna sila, da su i oni Afriku zavili u crno… lako im je da se tudjim perjem kite.

U prizemlju zgrada su restorani i slasticare sa izbacenim terasama, sa izlozima zbog kojih ti potece vodica na usta… Divno, divno, ne bi se odatle pomako danima, al kad se nema ni dovoljan broj sati, jednostavno kazes idemo dalje, imamo na spisku jos X, Y, Z.

Moram javno da priznam da sam kriv sto nismo probali belgijske cokolade! 100Eur za kilo mnogo je i da su omoti od zlata pa ti ostaju. Mislio sam to je centar, to je cifra za turiste, kad se malo udaljimo bice bolje! Da se razumijemo, bilo je tu i jeftinijih cokolada, onih upakovanih, tj fabrickih, ali njih nekako i ne racunam. Stotka je za domacu proizvodnju, mirisne, izlomljene, raznih boja, posutih raznim dodacima… Kriv sam!

Iznenadjeni smo brojem Kineza i Arapa tj. brojem radnji koje oni drze! Skoro da nista “bijelo” ne radi kao prodavac, sve su preuzeli! Suveniri sareni, sjajni, kicasti made in PRC naravno. Sta da se uzme za uspomenu sa takvim backgraundom, tesko ista, tako i osta, ne stigosmo da se vratimo za cuvenog djecacica koji piski! Doduse kupili smo kisobran, mali crn sa natpisom Brisel il’ Belgija, kineskinja ga ne dade ni cent ispod 5Eur. Ne znam da li je jos ziv, al prva zica mu je otpala za 5 min, sreca sto ga ne platih jeftinije…

Kuci smo zurili zbog svadbi, moja sestra Sara u cetvrtak, a kuma Tanja u subotu. Vremena nismo imali da se sredjujemo kuci dan pred svadbu, pa nam je rasprodaja u jednoj od “Knez Mihailovih” ulica dobro dosla. Dva, tri sata njuskanja, svlacenja i oblacenja odlicno smo iskoristili, malo sta je ostalo za malo vremena u Begisu.

Iako oblacan i pomalo kisovit, dan je brzo prosao, ostalo je da pogledamo moderni simbol Brisela, Atomijum. Napravljen za Svjetsku izlozbu jos prije vise od 50 godina i dan danas blisata i privlaci turiste. Ukupne visine 102 m, sa devet  kugli precnika po 18m, spomenik predstavlja kristalnu resetku atoma gvozdja uvecanu 165 milijardi puta. Da imadosmo bar 65 minuta, usli bi u “atomsku fiziku”, a ovako sve ostade na optici!

Trk do Juga po prtljag pa cak na Sjever na bus za Dortmund. Debeli vozas, je malo prikasnio i bio umoran od voznje iz Pariza pa mu je trebala i pauza pred nastavak puta sto nam dade vremena da se ugostimo “zidarskim obrokom” iz obliznje radnje. Ovaj put cijene su nas prijatno iznenadile.

Briselu cu da prikljucim i Dortmund, drugu stanicu na putu kuci. Kratka prica, a nema ni slika pa cu je samo zaheftati za gornju. Nekih 6 sati iz Brisela, preko Ajndhovena, cuda od zelenila i cistoce,  i eto nas u ponoc u kisnom i hladnom Dortmundu. Stanica bez zgrade, nadstresnica, stolica, bez icega osim, na asfaltu, ucrtanih mjesta za autobuse. Centralna stanica?! Autobusi za Mostar, Caplinu… i nasi yugovici stariji i debeli sa bosanskim akcentom. Nit ih pitat nit ne pitat jel tu nedje staje i jutarnji ekspres za aerodrom…

Sa torbuljagama se sakrismo u ulazu najblize zgrade, dok se malo ne saberemo. Jos ranije smo odlucili da necemo da bacamo 50 eurica na 3 - 4 sata najpristupacnijeg hotela, pa ih treba trositi nekako drugacije. Mislili smo i pravac na aerodrome da opet odkunjamo, medjutim sajt za spavace po aerodromima kaze da ovi od ponoci do 3 ne rade, da izbacuju ljude cak i po kisi i da se mora u obliznji McD… znaci bacanje para i za taxi.

Kisica rominja, ne ide nam se ispod strehe, al odlucismo da se pokrenemo u nadi da cemo nabasati na neku kafanu. Sve spava, nema ni automobilske buke, a kamo li “zive muzike”! Produzavamo dalje ka nekom parkicu i odjednom voz, tj njegova sirena. Dortmund Hauptbahnhof, trece zeljeznicko cvoriste Njemacke, preko 980 vozova dnevno tuda prodefiluje. Ogromna stanica, toplo i suvo, cak i caj moze da se popije, ali nema ni jedne jedine klupe, nema ni WC, ne znam sta je sa ovim Njemcovima?! Prosto vjerujem, pa krenuh u lov na krstenu cekaonicu, jedan, drugi… osmi hodnik i nista. Krenuh i na povrsinu, ka peronima i finaly nadjoh klupe. Par pijanih, tj pijani par, nekoliko bacenih pivskih flasa i promaja. Zenska polovina para, u dobrim cetrdesetim, koznom prsluku, i sa cudnim pogledom mi se obrati ne bili je sponzorisao za jos jednu bocu piva, valjda da se ugrije zbog zime. Iscoolirah je ladno, i sam se iznenadih… 

Bolje ista no nista, vratih se po Draganu, al prvo da pronadjemo toalet, opet ne vjerujem da ga ovolika zgradurina nema… “uniformisani” nam objasnise da ima ispred zgrade javni za 50 centi i tako slucajno nadjosmo McD i skroviste za sledecih par sati. Dragana na engleskom, “sanker” na njemackom pa ko izdrzi vise… uglavnom dobili smo sta smo trazili, smjestili se u cosak sa foteljama i poceli da nocgubimo. Meni odlicno, Dragana hoce napolje, sramota je da zbog “par” zalogaja i gutljaja, zauzimamo mjesto “citavu” noc. Ona hoce napolje na klupe, pa maker se i smrzavala! E pa ajde ti, ja ostajem. Gologuza omladina se vraca iz grada, pa svratila da se malo otrijezni, dernjaju se i smiju, ne daju zaspati, al bar je toplo. Stize nam jos jedna “tura” na Draganin racun, valjda joj “postenije” tako, no da sjedi besposlena…

To bjese peti mjesec putovanja i peti put da smo u McD, “na muci se junaci poznaju” hvala mu, dje cuo i ne cuo.

Na stanici za aerodrom ekspres upoznali smo Vladimira iz Beograda, covjeka sa najukusnijom e-mail adresom – bela vesalica! Fino smo se ispricali na razne teme i jos bi smo da ja usred odgovora na njegovo pitanje nisam zaspao. Smijesno je bilo i Dragani i njemu, cak i meni kad sam, grohotom probudjen ukapirao, ismijali smo se, avion je uzletio, ja potonuo. U zadnjih 48h od Amana, preko, Akabe, Brisela, Ajndhovena, Dortmunda, do aviona spavali smo 4-5 sati na klupama il’ sjedistima… i sanjali slatki krevet u home sweet home!

NesKo

 

I sasvim slucajno,”najjeftiniji“ vetar nas je bukvalno prohujao kroz Brisel, neocekivano lep gradic. Trceci, metroom, ili kako god smo vec umeli, za manje od 12 sati smo obisli sva znacajnija mesta. Ali svakako najdublji (i najbolniji neprezaljeni) utisak su ostavili komadi izlomljenih cokolada u raznim bojama, (i verovatno bozanstvenim ukusima) i po djavoljim cenama…koje nam moj tiranin muz nije dao da kupimo,jer nase low cost putovanje sad u Evropi i nece moci da bude tako low….Cinjenica je, odavde krece stiskavac!!!

Jos na aerodromu nas je cika policajac na pasoskoj konroli prestravio rekavsi nam da mi ne mozemo u EU… ja sam naravno odmah zauzela zverski stav i spremna da se bijem maltene da dokazem da smo bili u pravu….on je proveravao, i proveravao… i na kraju rekao da smo se dobro raspitali… HA! On ce nama… Ne zna on s kim ima posla…

Na zalost rano jutro je svanulo oblacno i sivo, pa smo sve one divne stare zgrade, i ulicice sa cvecem na svakom cosku videli u drugacijem svetlu, nego kako inace jeste i moze da bude…Cini nam se da verovatno svaka ulica ima svoju neku pricu, svoju neku galeriju,ili restoran zbog koje ljudi bas tu dolaze… Svuda za dorucak kroasan, kafa, cedjena pomorandza, kakvo uzivanje…Stvarno je u odnosu na sve do sada drugi svet.

I tu je na obliznjem trgu od stare katedrale Sv.Katarine zapocelo nase interesovanje i na neki nacin divljenje tim velelepnim i misticnim gradjevinama. Prvi put smo malo detaljnije zavirili, zagledali u svaki cosak… raspravljali o razlikama sa nasom crkvom ,samo onim ociglednijim, jer vise o tome ni sami ne znamo..

Videli smo, na zalost, samo na razglednicama kako za neke praznike prekriju cvecem celu povrsinu GROTE MARKTA… stvarno deluje kao neki san… Ja sam mislila da su Kinezi carevi u tome, ali ovo je prevazislo svaku granicu ocekivanog.

U blizini tog predivnog trga, nalazi se najpoznatiji briselski landmark, MANNEKEN PIS, bronzana statua fontanica malog golishavog decaka koji piski. Otkud on bas tu i u takvom polozaju, niko tacno ne zna… ali postoje razne legende o tome… Neke kazu da je jedan decak davno, davno time spasao grad i kreljev dvorac, ugasivsi vatru koju je neprijatelj zalozio…Dok druge navode kako je nekakav bogati trgovac izgubio dete u guzvi na marketu, a zatim uzbunio citav grad da se nadje decak… na kraju su ga nasli kako u nekom coskicu piski… pa je taj trgovac dao da se napravi statua da se ovekoveci taj srecan momenat. Ranije je bila tu kamena statua jos iz 14. veka, ali je zamenjena ovom bronzano u 17. veku.. Sve u svemu, mnogo je simpatican! Zanimljivo je to da mu oblace razna odelca vec godinama, pa do sada ima vec nekoliko stotina kostima koji su izlozeni u gradskom muzeju.

Imali smo srece, dan se razvedrio, pa smo uspeli da vidimo Brisel i malo suncem obasjan. Svakako je jasno da je nije bilo dovoljno vremena da bi se doziveo grad… na bilo koji nacin… toliko restorancica, i parkova, i katedralica… nismo cak probali ni njihove cuvene waffles (nesto kao bakin kolac) sa raznim kremovima preko…Ovaj put, Brisel pamtimo vise po stvarima koje nismo uradili! Ali bili smo toliko uzbudjeni sto idemo kuci posle toliko dugo vremena, da nam nista nije smetalo… cak ni klosarenje po aerodromima, i raznim stanicama koje je prethodilo i sledilo.

Dragana

 

 

Comments

1

Zaista u prevelikoj zelji da se sa porodicom i prijateljima sastanete posle dugog perioda imali ste snage da predjete preko cuvenih belgijskih cokolada i da izdrzite umor i nesanicu, svaka vam cast po 1000. put!!!
A i mi smo vas se uzeleli vala.........

  B-ici Jan 7, 2011 9:59 PM

Add your comments

(If you have a travel question, get your Answers here)

In order to avoid spam on these blogs, please enter the code you see in the image. Comments identified as spam will be deleted.


About dragana_i_nesko


Follow Me

Where I've been

Photo Galleries

My trip journals


See all my tags 


 

 

Travel Answers about Belgium

Do you have a travel question? Ask other World Nomads.