Kad god nabrajam zemlje u Africi u kojima
smo bili, uvek zaboravim da pomenem Egipat, jer mi je on nekako skroz arapski,
a nimalo “africki”. Poznat po antickoj civilizaciji, hijeroglifima, piramidama
i mumijama, ova zemlja je ubedljivo najpopularnija turisticka destinacija na
svetu po broju turista. Mi smo ovaj put imali vremena da obidjemo samo ono
najbitnije - Kairo i piramide.
Zgrade u ulici gde nam je bio hostel su
podsecale po stilu ni manje ni vise nego na beogradske ulice starog grada.
Stilizovani prozori, balkoni, pa cak i sobe sa visokim plafonima, starim
skriputavim parketom i ogromnim vratima. Lift verovatno jos iz doba faraona,
skoro raspadnut, ali jos uvek radi ali samo uzbrdo, svaki put je zavijao dok
nas je ispinjao do cetvrtog . Mladi momci koji su radili u hostelu, ne secam se
opet tacno imena, ali sigurno bar jedan Ahmed ili Muhamed, bili su stvarno
predusretljivi i preljubazni… Zapravo,
generalno su Egipcani fin neki narod… mislim pored toga sto umeju “bezobrazno”
da odmeravaju zene i nude milion kamila za njih. Ali opet i to je jedan vid
laskanja… Nesku su stalno dobacivali da je LUCKY MAN sto me ima :).
Ovi su bar bili suptilniji… nazivali me
Sakirom, princezom i slicno, dok mi je jedan crnac u Tanzaniji dobacio: “UUU,
mama you walk like a camile!” Zamislite, ja kamila, pa jos mama?! … na sta sam
ga priupitala je l’ to treba da bude kompliment, a on je odgovorio sa naravno. Simpa, nema sta!
Ali salu na stranu, od nekih zenskih
putnika smo culi da u Kairu umeju da budu i nasrtljivi, pa su cak padali i neki
samari. Ljudi na ulicama su standardno naporni, nude sta stignu, nista neobicno… posle Indije su svi ostali male bebe u ‘smaranju’.
Kairo, sesnaestomilionski grad u sred
pustinje na reci Nil, nama se bas svideo. Preko vrelog dana ima dosta
zanimljivih stvari da se vidi, predvece prijatna setnja pored reke, voznja
brodicem… MIDAN TAHRIR je sam centar grada, sa malo modernijim zgradama, svim
vecim hotelima, restoranima i egipatskim muzejom kao sledecom najvecom
atrakcijom posle piramida. Glavni istorijski centar je Islamski Kairo sa
prelepom srednjovekovnom arhitekturom, Citadelom,
Mohamed Ali i drugim velelepnim dzamijama.
Inace ni Nesko ni ja nikada ranije nismo ulazili u dzamiju,
i ovo je bila idealna prilika. Za neki BAKSHEESH koji su nam sami trazili,
“radnici” u jednoj dzamiji su nas sproveli uzduz, popreko i uvis… posluzise nas
cajem i ispese na minaret. Pogled na ceo grad i Sultanovu dzamiju u daljini…
fenomenalno!
Nismo ni znali da ovde ima pravoslavaca…
Old Kairo ili Kopticki Kairo sa pravoslavnim crkvama slicnim nasim… bas
iznanedjenje! Negde sam procitala da ih ima cak preko 15 miliona, na celom svetu,
od kojih je vecina u Egiptu..
Moram priznati da smo se poradovali i
silnim hlepcicima, alvi i konacno hrani slicnoj nasoj. Cedjeni sokovi, zaista
“skoro dzabe” na svakom cosku. Guzve, krpice, sarenis na svim bazarima, a
najbolja atmosfera na KHAN AL KHALILI bazaru… muzika, kafici, restorani…
uzivancija za soping, ma za svakog po nesto!
Giza je predgradje Kaira i za sitne pare metroom i busom moze se do tamo.
Jedva docekasmo da vidimo i te piramide, jedini preostali spomenik od 7
svetskih cuda Antike. To su zapravo grobnice 3 velika faraona Keopsa, Kefrena i
Mikerina. Izgradnju piramida niko ne ume da objasni, pa su ih verovatno
napravili vanzemaljci oko 2650. pre nase ere.
Pored svih strasnih misterija vezanih za
ove piramide mene je zivo zanimalo sta se desilo sa Sfinginim nosom… Lav sa
ljudskom glavom, cuvar Velike piramide, na egipatskom njen naziv znaci otac
terora, a na grckom davitelj. A gde se deo nos… postoji vise teorija. Naime, u
prvom svetskom ratu su britanske trupe iz dosade puskama gadjale u nos, ili su
to bili Napoleonovi vojnici 1798… ali kako se sa crteza iz 18-tog veka vidi da
jos tada nosa nije bilo… sve ukazuje
na nevaljale Turke. Eto, ti Turci, mangupi! Malo im sto su jahali nas stotinama
godina vec su i jadnu Sfingu obeznosili!
Egipatski muzej i nije ostavio neki utisak
na nas s obzirom da nismo
ni imali vremena da zavrsimo razgledanje. Cuvari su nas isterali napolje cak 45
min. pre zatvaranja. I dalje nam nije jasno cemu sluze onoliki naoruzani
vojnici svuda oko muzeja. Vecina eksponata nije imala nikakvo objasnjenje, a
kamo li na engleskom… to nismo ocekivali. Naravno, izlozba Kraljevskih mumija
gde smo videli 9 mumija je bila odlicna, kao i Tutankamonova kolekcija nakita,
vazni, instrumenata, oruzja… i najpoznatija “zlatna maska”, koja je napravljena
od cistog zlata, teska je cak 11 kg. Zatim smo videli njegov cuveni sarkofag,
ali i mnoge druge kraljevske i obicne, kamene, drvene, oslikane, zlatne,
izrezbarene… mnogo su lepi.
Nakon ulaska unutar mauzoleja Nefertite i
same Velike piramide, opet smo se malo razocarali… jer unutra nema apsulutno nista, sem prazne i
mracne kockaste prostorije. Ja sam ocekivala bar neki zaplet, medjutim oni su
sav sadrzaj iz piramida preneli u muzej, tako da su tamo ostali samo kamenje i
mrak. Izgleda da je ovde, pored pirimida jedina preostala zanimljiva atrakcija
turistima jahanje kamila po okolnoj pustinji.
U
svakom slucaju, ukoliko
se nadjete u Egiptu, obavezno posvetite mnogo vise vremena samom gradu Kairu,
nego piramidama…
Dragana
