Sve u svemu, to je mesto skoro neopisivo. Postoje situacije u zivotu kada jedan dodir, iako traje samo nekoliko sekundi, moze da bude dovoljan da prodre u najvece dubine covekove duse. Ovde je uvek tako smireno. Za nas, goste. Nikada ne otkriva Beograd sve svoje kockice i delice. Svaki put kada pustis svoje korene po njegovim ulicama, on te iznenadi novim neotkrivenim detaljima. zato i dolazim u Beograd, ponovo i ponovo. Jer, zaista se osecam prijatno u tim apartmanima koji gledaju pravo na Kalemegdan i Knez Mihajlovu, u tim ulicama sa zutom svetlosti kada padne noc i u parkovima koji izgledaju kao sume. Zamrseno klupko osecanja koje se u mojoj unutrasnjosti citavog jutra javljaju, jer znam da danas napustam ovaj stan i ovu okolinu. Imacu o cemu da pricam, ali i da se nadam povratku. Tokom nedelje koja je prethodila doziveo sam jedno novo iskustvo i tu cu stati. Nastavicu tek po povratku, kada osecanja u meni budu ono sto zaista i jesam.
